Otkad smo propuzali, sve je puno lakše!
Svi su mi govorili da jednom kad Nina propuže neću imati vremena ni za što. No Nina je propuzala (sad je to već pravo sprint-puzanje), a ja nisam nikad imala više vremena. Sve uspijem napraviti puno lakše – naravno, jedno je oko uvijek na Nini, a imamo i „beba-friendly“ stan (broj oštrih rubova sveden je na minimum, ne postoji stolić u dnevnoj sobi i sl.).
A to je apsolutno nužno, s obzirom na to da se naš mali anđeo (sad s plavom kovrčavom kosicom stvarno sliči anđelu) diže uz namještaj, najčešće kauč.
Veliku pomoć predstavlja i naša babysitterica, kujica Šiva. Ona je Ninina omiljena igračka. Navlači je za uši, noge, mazi je, penje se na nju. Šiva sve to stoički podnosi, a kad joj je dosta – jednostavno ode u drugu sobu. Kažu da bebe koje odrastaju uz pse brže prohodaju, pa me baš zanima hoće li i koliku ulogu u tome imati Šiva.
Inače, opet smo na Braču. Baka i dida se igraju s Mimicom i čuvaju je. Ajme, kako je krasno imati baka-servis. Zavidim svima koji ga imaju stalno, kod kuće. Uz takvu pomoć mogla bih imati i petero djece bez problema (u teoriji, naravno). Sada muž i ja imamo vremena proštetati sami, čak i izaći. A izlazak je dosta sramotan za ljude naših godina – odemo u šetnju rivom i ližemo sladoled. U toj šetnji sretnemo prijatelje s mora koji idu van, a mi više nemamo o čemu pričati s njima, osim usputnog ćaskanja. Skroz smo ispali iz forme.
I dalje se nadam da će se sve to normalizirati kad počnem raditi i prestanem dojiti. A još je ostalo samo dva mjeseca do povratka na posao. Već sad razmišljam o šopingu odjeće (to mi je zasad jedina priprema za posao) i uzbuđena sam kao školarka koja kreće u prvi razred. Dogovorila sam se sa susjedom iz zgrade da čuva Mimicu, pa ćemo izbjeći prvu godinu jaslica.
No dobro, neću sada o tome misliti, idem radije na plažu, kad već imam priliku!
Piše: Maja Cvetković Raić, mama Nine (9 mj.)
